Transport opasnog medicinskog otpada – zakonska regulativa i praksa

Uvod

Opasne materije su sastavni deo funkcionalnog, tehnički visoko razvijenog društva. Koriste se sa različitom namenom, od upotrebe kao sirovina, poluproizvod ili gotov proizvod koji je neophodan za odvijanje nekog tehnološkog procesa do upotrebe kao sredstvo za obavljanje pojedinih svakodnevnih poslova.

Kada se opasne materije pojave u transportu u odgovarajućoj ambalaži, predstavljaju opasan teret. Njihov transport različitim vidovima saobraćaja predstavlja svakodnevnu praksu i po pravilu je zabranjen sem ako se ne obavlja po tačno utvrđenim uslovima za određeni vid saobraćaja. Tokom niza godina povećava se količina opasnog tereta tako da to utiče i na porast potencijalne opasnosti i povećava rizik za ljude i životnu sredinu.

Opasan otpad po definiciji (svaka materija sadržana u EKO katalogu otpada koju vlasnik odbacuje, ima nameru da odbaci ili mora da odbaci u skladu sa Zakonom) predstavlja u momentu transporta opasan teret sa kojim se mora rukovati po unapred utvrđenim pravilima.

U radu zdravstvenih ustanova vrši se svakodnevno transport različitih opasnih materija kao i opasnog otpada, kao jednog dela opasnih tereta. Samo količina infektivnog medicinskog otpada, koji čini do 20% ukupno generisanih količina otpada u zdravstvenoj ustanovi, se procenjuje na 4-5000 tona na godišnjem nivou. Postoje samo okvirne vrednosti za ostale vrste opasnih otpada (farmaceutski, citotoksični, radioaktivni, hemijski itd.) kao i za opasne terete (gorivo, hemijski reagensi, hemikalije različitih namena, itd.).

Jedan deo ovog transporta obavljaju zdravstvene ustanove samostalno, dok veći deo čine organizacije koje vrše prodaju ili vrše distribuciju opasnih materija. U oba slučaja ove vrste prevoza nisu u potpunosti regulisane, što predstavlja veliku potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.    

Zakonska regulativa

Upravljanje otpadom predstavlja skup mera koje obuhvataju: sakupljanje, razvrstavanje, pakovanje, obeležavanje, skladištenje, transport, tretman ili bezbedno odlaganje otpada.

Slika 1. Podela medicinskog otpada

Opasan medicinski otpad čini oko 25% ukupno generisanog medicinskog otada u zdravstvenoj ustanovi.

Upravljanje medicinskim otpadom je regulisano Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010) i Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom iz 2010. godine kao i većim brojem Zakonskih i podzakonskih akata. Sva ova dokumenta regulišu način upravljanja otpadom, ali ne definišu uslove i način transporta otpada. Uglavnom se poziva na obavezno poštovanje ADR uredbi kada se vrši transport.

Transport opasnog otpada kao specifičnog dela opasnih tereta je regulisan sledećim propisima:

• Zakon o transportu opasnih tereta (sl. Gl RS 88/10 sa 44 podzakonska propisa)

kao i sledećim potvrđenim međunarodnim sporazumima:

• Evropski sporazum o međunarodnom drumskom transportu opasnog tereta (ADR);
• Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila („Službeni list FNRJ-Međunarodni ugovori”, broj 5/62);
• Dodatak C Konvencije o međunarodnim prevozima železnicom (COTIF) – Pravilnik za međunarodni železnički transport opasne robe (RID);
• Aneks 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu – Siguran transport opasnog tereta vazdušnim putem i ICAO Dok.9284 AN/905 – Tehničke instrukcije za siguran transport opasnog tereta vazdušnim putem;
• Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnog tereta unutrašnjim plovnim putevima (ADN);
• Konvencija o fizičkom obezbeđenju nuklearnog materijala.

Ustav Republike Srbije član 194. stav 4. i stav 5. regulišu hijerarhiju domaćih i međunarodno priznatih opštih pravnih akata:

• Potvrđeni međunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka RS. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.
• Zakoni i drugi opšti akti doneti u RS ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

Zakonom o transportu opasnih tereta konstituisana je Uprava za trasport opasnih tereta sa funkcijom obavljanja izvršnih i s njima povezanih inspekcijskih i stručnih poslova u oblasti transporta opasnog tereta, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja sa veoma širokim nadležnostima koje obuhvataju između ostalog i sledeće:

·         učestvuje u radu međunarodnih stručnih tela za izradu tehničkih propisa iz potvrđenih međunarodnih sporazuma iz člana 2. stav 2. ovog zakona, priprema predloge za njihovu izmenu i dopunu i izjašnjava se o predlozima predstavnika drugih država;

·         učestvuje u pripremi propisa u oblasti transporta opasnog tereta;

·         vrši inspekcijski nadzor nad primenom propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

·         izdaje ovlašćenje stručnom licu;

·         izdaje odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta;

·         izdaje ovlašćenje telu za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne koja se koristi u transportu opasnog tereta;

·         izdaje imenovanje telu za ocenjivanje usaglašenosti tipa posude pod pritiskom ili cisterne;

·         oduzima odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne koja se koristi u transportu opasnog tereta, ako ambalaža, odnosno posuda pod pritiskom ili cisterna koja se koristi u transportu opasnog tereta ne ispunjava uslove iz odobrenja;

·         donosi rešenje o priznavanju odobrenja za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne koje je izdao nadležni organ strane države;

·         vodi Registar stručnih lica za ispitivanje posude pod pritiskom i cisterne koja se koristi u transportu opasnog tereta;

·         obrazuje ispitnu komisiju koja proverava stručnu osposobljenost kandidata za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta;

·         prikuplja godišnje izveštaje savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, analizira ih i predlaže izmene propisa;

·         izdaje sertifikat o stručnoj osposobljenosti za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta; 

·         vrši nadzor nad radom privrednih društava i drugih pravnih lica kojima izdaje licencu, ovlašćenje ili drugi akt na osnovu ovog zakona;

·         nadzire pripremu i sprovođenje Plana bezbednosti učesnika u transportu opasnog tereta koji transportuju opasan teret visoke potencijalne opasnosti, utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona;

·         izdaje dozvolu za transport opasnog tereta kada je to utvrđeno propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, izuzev dozvole za transport eksplozivnog tereta;

·         prati transport i ugrožavanje bezbednosti transporta opasnog tereta;

·         analizira izveštaje o izdatim, odnosno vraćenim sertifikatima o odobrenju za vozilo za transport određenog opasnog tereta;

·         izdaje sertifikat o stručnoj osposobljenosti vozača vozila za transport opasnog tereta i vodi Registar izdatih sertifikata;

·         prikuplja podatke o povredama propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, analizira ih, predlaže izmene i dopune navedenih propisa, razmenjuje podatke o povredama propisa s nadležnim organom druge države, odnosno s nadležnim telima EU i postupa po zahtevu nadležnog organa druge države koji je utvrdio da vozilo registrovano u Republici Srbiji nije poštovalo propise;

·         učestvuje u pripremi bilateralnih sporazuma u oblasti transporta opasnog tereta;

·         izrađuje godišnji izveštaj, na osnovu prikupljenih podataka, o povredama propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, po kategoriji opasnosti i dostavlja ga nadležnim međunarodnim telima;

Učesnici u transportu opasnih tereta (otpada)

Glavni učesnici u transportu opasnog tereta (otpada) su:

·         pošiljalac

·         prevoznik

·         primalac

Ostali učesnici u transportu opasnog tereta (otpada) su:

·         utovarilac

·         paker

·         punilac

·         korisnik kontejner cisterne ili prenosive cisterne

·         istovarilac

·         organizator transporta

·         davalac usluga pretovara opasnog tereta

Svaki od učesnika u transportu opasnih tereta (otpada) ima strogo definisane obaveze i nadležnosti pa su tako na primer obaveze pošiljaoca sledeće:

·         kao pokretač transportnog procesa, dužan je da stvori uslove za siguran transport opasnog tereta tako što će ustanoviti da je opasan teret propisno klasifikovan i dozvoljen za transport prema ADR;

·         dužan je da pruži prevozniku sve neophodne informacije kao i da obezbedi transportna dokumenta i propratna dokumenta (odobrenja, dozvole, obaveštenja, potvrde itd.);

·         koristi samo ambalažu, veliku ambalažu, veliko sredstvo za pakovanje IBC i angažuje samo vozila (vozila-cisterne, demontažne cisterne, baterijska vozila, MEGC, prenosive cisterne i kontejner-cisterne), koji su dozvoljeni i pogodni za transport date materije i koji su opremljeni obeležjima i oznakama propisanima u ADR;

·         pridržava se zahteva o načinu otpreme i ograničenjima pri   otpremi;

·         da predaje opasan teret na transport ako su vozaču ili licu koje obavlja prevoz uručena propisana transportna dokumenta;

·         da predaje opasan teret na transport ako je vozaču ili licu koje obavlja prevoz izdata dozvola za transport u skladu sa članom 30. Zakona o transportu opasnog tereta;

Obaveze prevoznika su:

·         da proveri i nakon provere ustanovi da opasan teret koji treba da se transportuje ispunjava sve uslove za transport prema ADR i da nije zabranjen za transport;

·         proveri ostale bitne informacije vezane za transport opasnog tereta;

·         osigura da se propisana transportna dokumenta nalaze u transportnoj jedinici;

·         nakon vizuelne provere utvrdi da vozilo ili teret nemaju očigledne nedostatke, curenje, propuštanje ili pukotine, da ne nedostaju delovi opreme, itd.;

·         da proveri, da vozila nisu preopterećena;

·         da u slučaju da se prevozi komadni teret, propisno obezbedi teret tako da ne može da se odgura, pretumba, pomeri ili ispadne sa vozila usled truckanja ili prevrtanja vozila;

·         da utvrdi, da su na vozila postavljena propisana obeležja i oznake opasnosti, shodno ADR;

·         da utvrdi, da se oprema propisana u pisanim uputstvima za vozača nalazi u vozilu;

Obaveze primaoca su:

·         da prijem opasnog tereta ne odlaže ukoliko ne postoje prisilni razlozi;

·         da nakon istovara proveri da li su ispoštovani svi zahtevi prema ADR;

Očigledno je da su zdravstvene ustanove aktivni učesnici u transportu opasnih tereta (otpada) bilo kao pošiljaoci, prevoznici ili primaoci. Kada je reč o infektivnom medicinskom otpadu zdravstvene ustanove koje su proglašene za CMT (centralna mesta za tretman) vrše sve ove tri uloge, ne uvek na propisan način.

Kada je u pitanju transport medicinskog otpada treba posebno naglasiti veliku ulogu i odgovornost pošiljaoca kao jedne od ključnih karika u transportnom lancu.  Da bi se mogli na odgovarajući način ispuniti svi propisani zahtevi Zakon o transportu opasnih tereta je predvideo funkciju Savetnika za bezbednost u transportu opasnih tereta.

Savetnik za bezbednost u transportu opasnih tereta

            Da bi se omogućilo nesmetano i po utvrđenim pravilima definisano odvijanje transportnog procesa opasnog tereta, uočena je potreba za licem koje poznaje obaveze svakog od učesnika u trasnportu. Na taj način se celokupni transportni proces posmatra kao celina funkcionalno povezanih učesnika uz nastojanje svih da se obezbedi njegovo funkcionisanje.

Značaj i ulogu Savetnika za bezbednost u transportu opasnih tereta prvo su shvatili u Nemačkoj i 1989, godine su doneli Uredbu o bezbednosnom savetniku. Njegovo uvođenje u pravni sistem zemalja EU je bilo obavezujuće od 31.12.1999. godine. U cilju stvaranja jedinstvenih bezbednosnih pravila za transport opasnih tereta u izdanju ADR iz 2001. godine je uvedena kategorija Savetnika za bezbednost kao obaveznog učesnika u transportnom procesu.

Republika Srbija je imala na osnovu međunarodno priznatih sporazuma obavezu da uvede kategoriju Savetnika, ali je tek sa 10. godina zakašnjenja stvorena pravna regulativa i za praktičnu primenu ove obaveze, a od 2014. godine obuka i dobijanje međunarodno priznatih sertifikata Savetnika se vrši i u našoj zemlji.

           

Zadaci Savetnika su propisani u Zakonu o trasnportu opasnih tereta i tački 1.8.3.3. ADR-a, a ovde su pobrojani samo neki od njih:

·         prati primene propisa koje se odnose na transport opasnih tereta

·         savetuje rukovodstvo preduzeća o aktivnostima vezanim za transport opasnih tereta

·         izrađuje godišnji izveštaj za rukovodstvo preduzeća ili eventualno za lokalne organe vlasti

·         obučava zaposlene koji rukuju opasnim teretom, uključujući izmene propisa i vođenje evidencije o obukama

·         izrađuje procedure koje se primenjuju u cilju identifikacije opasnog tereta koji se transportuje

·         savetuje preduzeće prilikom nabavke transportnih sredstava koja će se koristiti za transport opasnih tereta

·         vrši kontrolu opreme koja se koristi prilikom transporta, utovara ili istovara opasnog tereta

·         sprovodi odgovarajuće hitne mere u slučaju vanrednog događaja koji može negativno da utiče na bezbednost transporta ili istovara opasnog tereta.

·         sprovođenje istrage, a po potrebi i ispostavljanje izveštaja o nezgodama i udesima ili teškim prestupima koji su utvrđeni za vreme transporta, utovara ili istovara opasnog tereta

·         uvođenje odgovarajućih mera za sprečavanje ponavljanja nezgoda, vanrednih događaja ili nepođtovanja propisa

·         uvođenje kontronih postupaka sa ciljem obezbeđenja poštovanja propisa koji važe za utovar i istovar opasnog tereta

·         izrada godišnjeg izveštaja za Upravu za transport opasnih tereta

·         itd.

Zaključak

           

U praksi transport opasnog medicinskog otpada u zdravstvenim ustanovama i pored definisane zakonske regulative se ne vrši uvek na propisan način.

Sem neinformisanosti o zakonskim i podzakonskim propisima tome doprinosi i neusklađenost propisa. Tako na primer u Pravilniku o karakterizaciji otpada nigde nisu definisani uslovi transporta otpada iako je Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom predviđeno da se privremeno skladištenje može vršiti 12. meseci, nakon čega se otpad mora predati/transportovati ovlašćenom operateru. Samo u slučaju karakterizacije otpada koji se direktno izvozi predviđeno je da se u izveštaju dobije i odgovarajući UN broj kojim se definišu uslovi transporta. Time se stvaraju uslovi za greške u izboru ambalaže, označavanju, pakovanju, transportu što se može loše odraziti na ljudsko zdravlje ili na životnu sredinu.

Najbolje stanje je u oblasti transporta infektivnog medicinskog otpada. Ova oblast je delimično uređena kroz Projekte Evropske agencije za rekonstrukciju i Ministarstva zdravlja koji su postavili dobru osnovu.

I pored veoma dobre i kvalitetne obuke koja je dobijena kroz ove Projekte zbog nerešene zakonske regulative u vreme odvijanja Projekata postoji velika neusklađenost u označavanju vozila, obuci vozača, ambalaži, transportnoj dokumentaciji i dr. Kako postoji aktivna inspekcijska služba Uprave za transport opasnih tereta zdravstvene ustanove su suočene sa mogućnošću plaćanja visokih kazni zbog nepoštovanja propisa pri transportu opasnih tereta.

           

           

Upravljanje medicinskim otpadom na primeru Opšte bolnice “Đorđe Joanović” i Srednjebanatskog okruga

maš. ing. Zoran Obradović

Opšta bolnica “Đorđe Joanović, Zrenjanin, dr Vase Savića 5,zoran_o@beotel.rs

Rezime

Upravljanje medicinskim otpadom u Opštoj bolnici u Zrenjaninu i Srednjebanatskom regionu od 2005. godine do danas. Iskustva iz prakse.

Abstract

Medical Waste Management in the General Hospital in Zrenjanin and the Central Banat District since 2005. till today. Practice experience.

Medical Waste Management in the General Hospital "Đorđe Joanović" and the Central Banat District

Zoran Obradović

General Hospital “Đorđe Joanović, Zrenjanin, dr Vase Savića 5,zoran_o@beotel.rs

Uvod

Opšta bolnica “Đorđe Joanović“ iz Zrenjanina, je do 2005. godine kada je u pitanju upravljanje medicinskim otpadom, delila sudbinu ostalih zdravstvenih ustanova u zemlji.

Sav otpad nastao pri pružanju zdravstvenih usluga se bez ikakve selekcije skupljao i sa odeljenja prevozio ručnim otvorenim kolicima do bolničke deponije koja se sastojala od dvadesetak kontejnera poređanih na neadekvatnom prostoru. Većina kontejnera nije imala poklopce, a deponija iako je bila udaljena od objekata u kojima se pružala zdravstvena zaštita bila je zbog svoje otvorenosti dostupna neovlašćenim licima, domaćim životinjama i glodarima.

Slika 1. Stanje pre 2005. godine  

Izgradnjom savremene deponije 2005. godine situacija se značajno popravlja. Bolnica dobija deponiju za medicinski otpad koja je urađena po svim standardima, ograđena, nepristupačna glodarima i ostalim životinjama, a pristup imaju samo ovlašćena lica koja se bave transportom otpada.

Slika 2. Novoizgrađena deponija

U to vreme bolnica čini prve korake ka savremenom sistemu upravljanja otpadom pripremom i usvajanjem niza dokumenata:

·         Formira se Tim za rukovođenje medicinskim otpadom (RMO) 09.09.2005. godine

·         Pravilnik o postupanju sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija (03.11.2005.)

·         Pravilnik o RMO (06.04.2006. godine)

·         Protokol o upravljanju medicinskim otpadom, 06.04.2006. godine

·         Procedura uklanjanja radioaktivnog otpada iz radioizotopske laboratorije 06.04.2006. godine

·         Procedura uklanjanja infektivnog otpada iz mikrobiološke laboratorije, 04.09.2007. godine

·         Radi se na uvođenju u praksu odeljenskih procedura.

Već tada rukovodstvo bolnice uviđa neprimereno postupanje sa patoanatomskim otpadom koji se spaljivao u bolničkoj peći i sklapa sa JKP Čistoća i zelenilo sporazum o poslovno tehničkoj saradnji, 16.01.2006. godine, tako da se od tada patoanatomski otpad sahranjuje na posebnoj parceli na groblju. Ovaj postupak je kasnije kroz Pravilnik o medicinskom otpadu usvojen kao jedan od načina pravilnog postupanja sa patoanatomskim otpadom.

            Cilj svih ovih uvedenih mera je bio da se osoblje osposobi za selekciju otpada na mestu njegovog stvaranja, pakovanje u ambalažu određenih boja i kasnije odlaganje otpada u kontejnere istih boja. Ambalaža nije bila u bojama koje su kasnije usvojene u Pravilniku o medicinskom otpadu, a oštri predmeti su se skupljali u flašama od pvc-a jer tada nisu postojali posebni kontejneri za oštre predmete, ali su ovo bili nesumljivo veliki koraci u pravom smeru.

            Kontejneri na deponiji su bili označeni bojama prema vrstama otpada koji se odlagao u njima. Kako u to vreme nije postojao uređen sistem postupanja sa otpadom na kraju je sav ovaj otpad završavao u istom vozilu JKP i istovaran na gradskoj deponiji.

Slika 3. Kontejneri za odlaganje sortiranog otpada

Projekat „Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom“

Sve ove mere, a pogotovo podizanje svesti zaposlenih na važnosti pravilne selekcije i odlaganja raznih vrsta otpada su nam pomogle da spremno dočekamo prvi projekat Evropske agencije za rekonstrukciju i Ministarstva zdravlja „Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom“ koji je trajao od avgusta 2007. do juna 2009. godine.

U okviru Projekta je početkom 2008. godine izvršena adaptacija objekta koji se koristi za tretman infektivnog medicinskog otpada. Objekat u kome je ranije bila garaža je adaptiran tako da su u prostoru od 65m² smeštena dva autoklava, drobilica, odvojen prostor za pranje i dezinfekciju kontejnera, kao i kancelarija za zaposlene koji rade na tretmanu infektivnog medicinskog otpada. Kako je Opšta bolnica imenovana Centralnim mestom za tretman (CMT) infektivnog medicinskog otpada sem navedene opreme kao donaciju je dobila i vozilo za skupljanje i transport otpada iz zdravstvenih ustanova u Srednjebanatskom regionu.  

Iste godine izvršena je obuka osoblja koje radi na ovim poslovima i to od nivoa operatera, vozača i tehničara do regionalnog menadžera za medicinski otpad. Obučeno osoblje ima sertifikate o završenoj obuci i njihovi podaci se nalaze u jedinstvenoj bazi koju za Republiku Srbiju vodi Institut za javno zdravlje Batut. Svo osoblje redovno na svake dve godine prolazi doobuke iz ove oblasti.

Zvanično tretman infektivnog medicinskog otpada u opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ počinje 03.11.2008. godine i od tada se radi svih 365 dana u godini. Počeli smo od odeljenja hemodijalize kao najvećeg proizvođača ove vrste otpada u bolnici i do kraja 2008. godine isti sistem i metodologija rada su primenjeni na sva ostala odeljenja bolnice.

Od decembra 2008. godine tretiramo infektivni medicinski otpad i iz DZ Sečanj, a od početka 2009. godine i iz ostalih ustanova u Srednjebanatskom regionu (DZ Zrenjanin, Specijalna bolnica za plućne bolesti dr Vasa Savić, Banja Rusanda, DZ Žitište i DZ Novi Bečej).

Za skupljanje i transport se koristi specijalno vozilo koje prevozi otpad po propisima ADR-a i uz svu potrebnu dokumentaciju, a infektivni medicinski otpad se tretira u autoklavima procesom sterilizacije. Sterilizacija se vrši zasićenom vodenom parom na temperaturi od 121ºC i pod pritiskom od 2,1 bara. Sam postupak sterilizacije je potpuno automatizovan. Postoji evidencija svih procesa i parametara kao i dokaz da je otpad koji izlazi iz autoklava sterilan. To sve daje visok nivo bezbednosti i sigurnosti celog procesa. Posle sterilizacije otpad se drobi tako da je krajnji produkt tretmana sterilna bezoblična masa koja je potpuno bezopasna po ljude i životnu sredinu.

Od početka Projekta insistiralo se da ovaj sistem mora biti samoodrživ, što je bilo teško ostvarivo, jer je jedan od zahteva bio da se ustanovama od kojih se prikuplja otpad ne vrši naplata. Zato najveći broj ustanova koje su bile CMT pokušava da to ostvari koristeći vozilo, koje su dobili kao donaciju, za skupljanje otpada iz privatnog sektora. Zbog malih prikupljenih količina i velikih troškova transporta ovaj način rada nije bio dovoljan da pokrije troškove transporta i tretmana infektivnog medicinskog otpada. Opšta bolnica Zrenjanin je krenula u drugom pravcu i sem tretmana otpada iz drugih zdravstvenih ustanova u regionu počinje da vrši i tretman otpada za prvu firmu u Srbiji koja je dobila dozvolu za skupljanje i transport infektivnog medicinskog otpada Medical Waste Disposal iz Zrenjanina.

Ovaj pristup je omogućio potpunu iskorišćenost kapaciteta postrojenja za tretman infektivnog medicinskog otpada bez ikakvog dodatnog ulaganja u skupljanje i transport, a sa druge strane omogućio je samoodrživost ovog sistema.

Od 2009. godine zaključno sa 2013. godinom tretirano je skoro 500.000 kilograma opasnog infektivnog otpada, što je podatak koji dovoljno govori o društvenoj odgovornosti i dobroj praksi kada je u pitanju tretman ove vrste otpada.

Tabela 1. Tretirane količine infektivnog med. otpada u kg po ustanovama i godinama

Ustanova	2009.	2010.	2011.	2012.	2013.	Ukupno kg
Bolnica	58.027	55.957	61.473	55.727	57.853	289.037
Zdrav. ustan.	10.842	20.014	15.742	8.635	4.949	60.182
MWD		10.552	34.010	51.273	47.683	143.518
	68.869	86.523	111.225	115.635	110.485	492.737

Komunalni otpad

Komunalni otpad čini oko 75% svih stvorenih količina otpada u jednoj zdravstvenoj ustanovi. Zbog slabe evidencije o ovoj vrsti otpada u zdravstvenim ustanovama, često ne postoje podaci o količinama ovog otpada kao ni o pravim troškovima njegovog deponovanja.

U Srbiji se u zavisnosti od regiona koristi više vrsta naplate odnošenja komunalnog otpada od strane JKP. Jedan od načina je naplata prema površini korisnog prostora zdravstvene ustanove bez obzira na količinu stvorenog i predatog otpada. Drugi način je naplata prema zapremini odnetog i deponovanog otpada.

U Zrenjaninu se primenjuje naplata prema zapremini odnetog komunalnog otpada. Višegodišnja praksa je bila da se sem kontrole ulaska i izlaska vozila JKP u krug bolnice ne vrši ni jedna druga provera, a pogotovo ne provera broja utovarenih kontejnera. Jednostavnim merama koje obuhvataju obavezno prisustvo radnika bolnice svakom utovaru od strane JKP i potpisivanjem otpremnice moguće je smanjiti količinu predatog komunalnog otpada i do 50%, a samim tim i značajno smanjiti finansijske troškove.

komunalni otpad (m3)
2008.god.	2009. god.	2010. god.	2011. god.	2012. god.	2013. god.
5104 m3	3444,4 m3	2613,3 m3	2413,9 m3	2481,7 m3	2479,6 m3

Ostale vrste otpada

            Na svakom mestu nastanka i selekcije otpada u Opštoj bolnici u Zrenjaninu se nalazi tabela sa upustvima za selekciju, pakovanje, označavanje i predviđeni tretman pojedinih vrsta otpada. Poseban deo tabele definiše odgovornosti za selekciju, pakovanje i skupljanje.

Slika 4. Tabela selekcije otpada na odeljenjima bolnice

                Posebna pažnja se poklanja specifičnim tokovima otpada tako da se vrši selekcija i odvajanje: fiksira i razvijača kao i neiskorišćenih rtg filmova, otpadnog ulja iz kuhinje, elektronskog otpada i fluo cevi.

Akreditacija bolnice

            Veliki deo akreditacionih standarda koje je potrebno ispuniti u postupku akreditacije se odnosi na zaštitu životne sredine. Opšta bolnica u Zrenjaninu je spremno dočekala početak akreditacije 2010. godine. To je bila prilika da sagledamo sve svoje mane i prednosti kada je u pitanju zaštita životne sredine i da ispravimo uočene nedostake.

            Bili smo u prilici da u okviru akreditacije bolnice izdefinišemo sve puteve čistog i nečistog u ustanovi, svedemo na minimum njihova ukrštanja, još bolje definišemo obaveze i dužnosti svakog zaposlenog kroz uvođenje u praksu i primenu procedura za svaki korak u upravljanju otpadom. Primenom kontrolnih lista dobili smo mogućnost praćenja i dokaze o ispunjenosti svih tokova i procedura.

            Rezultat ovog rada je dobijanje sedmogodišnje akreditacije za Opštu bolnicu “Đorđe Joanović”.

            Svake godine se vrši reakreditacija i provera ispunjenosti akreditacionih standarda što koristimo za proveru svih segmenata vezanih za životnu sredinu i dalje usavršavanje.

Zaključak

            Kao akreditovana ustanova smo u obavezi da stalno podižemo kvalitet rada. Svake godine vršimo edukacije i reedukacije osoblja po strukama (medicinski radnici, tehničko osoblje, spremačice), reviziju postojećih procedura i uvođenje novih. Sem edukacije radnika bolnice pomažemo u edukaciji i drugim zdravstvenim ustanovama u regionu i šire. Odgovorno lice bolnice za upravljanje medicinskim otpadom je bilo aktivni učesnik Projekta Evropske agencije za rekonstrukciju i Ministarstva zdravlja kao član Radne grupe za finansiranje tretmana medicinskog otpada i kao član Tima koji je u okviru Projekta “Tehnička podrška za tretman medicinskog otpada u Srbiji”, vršio spoljašnje stručno praćenje kvaliteta upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovma u Srbiji.

            Opšta bolnica Zrenjanin neprekidno prati sve izmene Zakona i sprovodi ih u praksi tako da će biti prva zdravstvena ustanova koja ima Savetnika za bezbednost za transport opasnih materija.

Zadaci Savetnika za bezbednost u transportu opasnih tereta

Увод:

Законом о транспорту опасног терета (Сл. Гл. Р.С. бр. 88/2010) дефинисани су учесници у транспорту опасног терета и то су:

- пошиљалац
- превозник
- прималац

Остали учесници у транспорту опасног терета су:
- утоварилац
- пакер
- пунилац
- корисник контејнер цистерне или преносиве цистерне
- истоварилац
- организатор транспорта
- давалац услуга претовара опасног терета
- привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник овлашћен за пружање услуга опслуживања ваздухоплова на земљи, који у име авио-превозника обавља послове прихвата, руковања, утовара, истовара и отпреме терета
- управљач железничке инфраструктуре
- корисник кола цистерне у железничком саобраћају
- заповедник брода у водном саобраћају

Саветник за безбедност у транспорту опасног терета у друмском, железничком и водном саобраћају је посебно стручно оспособљена особа која код (за) Учесника у транспорту опасног терета обавља послове у обиму који је утврђен техничким прописима у прилозима европских споразума за транспорт опасног терета - ADR/RID/ADN и Законом о транспорту опасног терета.

Задаци Саветника:

Послови Саветника за безбедност у транспорту опасног терета су дефинисани у Закону о транспорту опасног терета (Сл. Гл. Р.С. бр. 88/2010) у Члану 18. и Члану 19 (постављање, обавештавање Управе и подношење годишњег извештаја) и Члану 21. који дефинише обавезе Саветника:

„Саветник је дужан да извршава обавезе из одељка 1.8.3. АДР/РИД/АДН.
Осим обавеза из става 1. овог члана, Саветник је дужан да:

1.    надгледа и контролише начин на који учесници у транспорту опасног терета поступају са опасним теретом у складу са обавезама утврђеним прописима из члана 2. став 2. овог закона и другим прописима;

2.    обавештава орган пословођења учесника у транспорту опасног терета о обавезама утврђеним прописима о транспорту опасног терета и начину њиховог извршавања;

3.    обучава запослене који рукују опасним теретом, у складу са прописима из члна 2. став 2. овог закона.“

4.    Обавезе дефинисане одељком 1.8.3. АДР-а  (Европски споразум о међународном друмском транспорту опасног терета) су следеће:

1.8.3 Саветник за безбедност

1.8.3.1
Свако предузеће, чија је делатност везана за транспорт опасног терета у друмском
саобраћају или с тим у вези паковање, утовар, пуњење или истовар, мора да именује једног или више Саветника за безбедност у транспорту опасног терета, чији се задатак састоји у томе, да помогне у спречавању ризика, који произилазе из таквих активности, по лица, имовину и животну средину.

1.8.3.2
Надлежни органи Уговорне Стране могу да предвиде, да се ови захтеви не примењују на предузећа:
(a) чије је делатност везана за оне количине опасног терета по транспортној јединици које су мање од вредности утврђених у 1.1.3.6, и 1.7.1.4, као и у поглављима 3.3, 3.4 и 3.5; или
(b) чија главна или споредна делатност није транспорт опасног терета или са тим
транспортом повезан утовар или истовар, већ само повремено обављање
унутрашњег транспорта опасног терета или са тим повезаног утовара и истовара,
уколико то представља врло малу опасност по загађење животне средине.

1.8.3.3
Главни задатак Саветника за безбедност везано за одговорност руководиоца
предузећа, је да за делатност предузећа проналази одговарајућа средства, начине и одговарајуће мере за примену важећих одредби, под оптималним условима
безбедности, ради олакшаног спровођења делатности.
Задаци саветника у односу на делатност предузећа су нарочито:
- праћење примене прописа који се односе на транспорт опасног терета;
- саветовање у активностима предузећа везаним са транспорт опасног терета;
- израда Годишњег извештаја за руководство предузећа или евентуално за локалне органе власти о активностима предузећа у вези са транспортом опасног терета.

Годишњи извештаји се морају чувати пет година и на захтев се достављају
појединим државним органима.

Осим тога, у задатке Саветника за безбедност спада, праћење следећих поступака, односно метода везаних за односне активности предузећа:
- поступци, којима се обезбеђује примена захтева за идентификацију опасног терета који се транспортује;
- методе предузећа, којима се при куповини транспортних средстава уважавају
посебни захтеви везано за опасне терете, који се транспортују;
- поступци, којима се испитује опрема који се користе за транспорт опасног терета
или за утовар или истовар;
- одговарајуће обуке радника предузећа, укључујући везано за измене прописа, и чување докумената о обуци;
- спровођење одговарајућих хитних мера при евентуалним несрећама или незгодама, које под одређеним околностима могу да угрозе безбедност у току транспорта опасног терета, или у току утовара или истовара;
- поступци на утврђивању узрока и, уколико је потребно и испостављање извештаја
о несрећама, незгодама или тешким преступима, који су утврђени у току транспорта опасног терета или у току утовара или истовара;
- увођење одговарајућих мера, које треба да спрече поновну појаву несрећа, незгода или тешких преступа;
- уважавање правних прописа и посебних захтева транспорта опасног терета
приликом избора и коришћења подизвођача или трећих лица;
- провера, да ли лица која су укључена у транспорт опасног терета, или утовар или
истовар опасног терета, располажу детаљним објашњењима и упутствима за рад;
- увођење мера које се односе на подизања свести о могућим ризицима који се
јављају приликом транспорта, утовара и истовара опасног терета;
- увођење мера провере постојања пратећих докумената и безбедносне опреме у
транспортним средствима, као и усаглашеност ових докумената и опреме са
прописима;
- увођење поступка за проверу примене прописа за утовар и истовар;
- постојање плана безбедности према 1.10.3.2.

1.8.3.4
Функцију Саветника за безбедност може да обавља руководилац предузећа, лице са другим задацима у предузећу или лице које није директно запослено у предузећу, под условом да је оно стварно у стању, да извршава задатке Саветника за безбедност.

1.8.3.5
Свако предузеће, на захтев саопштава надлежном органу или телу којег је за ту сврху одредила Уговорна Страна, идентитет свог Саветника за безбедност.

1.8.3.6
Саветник за безбедност води рачуна о томе, да се након несреће, која се десила у току транспорта или у току утовара или истовара, који је дотично предузеће обављало, а при чему је нанета штета лицима, имовини или животној средини, да се по прикупљању свих конкретних информација, припреми извештај о несрећи за руководство предузећа, и по потреби за локалне органе власти. Овај извештај о несрећи не замењује извештаје руководства предузећа, који се морају испоставити према осталим међународним или националним правним прописима.

1.8.3.7
Саветник за безбедност мора поседовати важећи сертификат о стручној оспособљености за друмски транспорт. Сертификат се издаје од стране надлежног органа или тела које је за ту сврху овластила Уговорна Страна.

1.8.3.8
За добијање Сертификата, кандидат мора да заврши обуку, и положити испит, који је одобрен од стране надлежног органа Уговорне Стране.

1.8.3.9
Главни циљ обуке је да кандидат стекне одговарајуће знање о ризицима својственим за транспорт опасног терета, о правним и административним прописима који се примењују у зависности од вида транспорта, као и о задацима утврђеним у 1.8.3.3.

1.8.3.10
Испитивање мора бити спроведено од стране надлежног органа или од стране испитног тела које је именовано од стране надлежног органа. Тело за оцењивање усаглашености не сме да буде организатор обуке.
Именовање испитног тела врши се у писаној форми. Ово одобрење може бити временски ограничено и мора да се базира на следећим критеријумима:
- компетентност испитног тела;
- спецификација модалитета испитивања предложених од стране испитног тела;
- мере за обезбеђење објективности испитивања;
- независност испитног тела према свим физичким или правним лицима, код којих је Саветник за безбедност запослен.

1.8.3.11
Циљ испитивања је да се установи, да ли кандидати располажу потребним степеном знања за обављање задатака Саветника за безбедност према 1.8.3.3, а тиме и за добијање сертификата о стручниј оспособљености предвиђеног у 1.8.3.7; испит мора да обухвати најмање следеће области:
(a) знања о последицама несрећа везаних за транспорт опасног терета и знања о најважнијим узроцима несрећа;
(b) захтеве националиних правних прописа, као и међународних споразума и конвенција, који се посебно односе на следеће области:
- класификација опасног терета (поступак класификације раствора и смеса,
структура списка материја, класе опасног терета и критеријуми класификације, особине опасног терета које се транспортују, физичке и хемијске као и токсиколошке особине опасног терета);
- општи прописи за амбалажу, цистерне и контејнер цистерне (типови, кодирање, обележавање, израдa, први и периодични прегледи и испитивања);
- обележавање, означавање, постављање великих ознака опасности (плаката) и наранџастих табли [обележавање и означавање комада за отпрему, постављање и уклањање великих ознака опасности (плаката) и наранџастих табли];
- напомене у транспортном документу (неопходни подаци);
- начин отпреме и ограничења у отпреми [комплетан товар, транспорт у расутом стању, транспорт у великим средствима за паковање IBC, транспорт у контејнерима, транспорт у трајно причвршћеним цистернама или демонтажним цистернама];
- транспорт путника;
- забрана заједничког товарења и мере опрезности при заједничком товарењу;
- раздвајање терета;
- ограничене количине и изузете количине;
- руковање и складиштење (утовар и истовар - степен пуњења, слагање и раздвајање);
- чишћење, односно дегазирање пре утовара и након истовара;
- посада, стручно оспособљавање;
- документи за возила (транспортна документа, писана упутства, Сертификат о исправности возила, Сертификат о стручној оспособљености возача, копије евентуалних изузетака или одступања, други документи);
- писана упутства (спровођење упутстава као и заштитна опрема за посаду возила);
- обавезе надзора (паркирање);
- саобраћајна правила и ограничења;
- ослобађање материја које загађују животну средину на основу поступака у раду или услед удеса;
-захтеви који се односе на транспортну опрему.