Zadaci Savetnika za bezbednost u transportu opasnih tereta

Увод:

Законом о транспорту опасног терета (Сл. Гл. Р.С. бр. 88/2010) дефинисани су учесници у транспорту опасног терета и то су:

- пошиљалац
- превозник
- прималац

Остали учесници у транспорту опасног терета су:
- утоварилац
- пакер
- пунилац
- корисник контејнер цистерне или преносиве цистерне
- истоварилац
- организатор транспорта
- давалац услуга претовара опасног терета
- привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник овлашћен за пружање услуга опслуживања ваздухоплова на земљи, који у име авио-превозника обавља послове прихвата, руковања, утовара, истовара и отпреме терета
- управљач железничке инфраструктуре
- корисник кола цистерне у железничком саобраћају
- заповедник брода у водном саобраћају

Саветник за безбедност у транспорту опасног терета у друмском, железничком и водном саобраћају је посебно стручно оспособљена особа која код (за) Учесника у транспорту опасног терета обавља послове у обиму који је утврђен техничким прописима у прилозима европских споразума за транспорт опасног терета - ADR/RID/ADN и Законом о транспорту опасног терета.

Задаци Саветника:

Послови Саветника за безбедност у транспорту опасног терета су дефинисани у Закону о транспорту опасног терета (Сл. Гл. Р.С. бр. 88/2010) у Члану 18. и Члану 19 (постављање, обавештавање Управе и подношење годишњег извештаја) и Члану 21. који дефинише обавезе Саветника:

„Саветник је дужан да извршава обавезе из одељка 1.8.3. АДР/РИД/АДН.
Осим обавеза из става 1. овог члана, Саветник је дужан да:

1.    надгледа и контролише начин на који учесници у транспорту опасног терета поступају са опасним теретом у складу са обавезама утврђеним прописима из члана 2. став 2. овог закона и другим прописима;

2.    обавештава орган пословођења учесника у транспорту опасног терета о обавезама утврђеним прописима о транспорту опасног терета и начину њиховог извршавања;

3.    обучава запослене који рукују опасним теретом, у складу са прописима из члна 2. став 2. овог закона.“

4.    Обавезе дефинисане одељком 1.8.3. АДР-а  (Европски споразум о међународном друмском транспорту опасног терета) су следеће:

1.8.3 Саветник за безбедност

1.8.3.1
Свако предузеће, чија је делатност везана за транспорт опасног терета у друмском
саобраћају или с тим у вези паковање, утовар, пуњење или истовар, мора да именује једног или више Саветника за безбедност у транспорту опасног терета, чији се задатак састоји у томе, да помогне у спречавању ризика, који произилазе из таквих активности, по лица, имовину и животну средину.

1.8.3.2
Надлежни органи Уговорне Стране могу да предвиде, да се ови захтеви не примењују на предузећа:
(a) чије је делатност везана за оне количине опасног терета по транспортној јединици које су мање од вредности утврђених у 1.1.3.6, и 1.7.1.4, као и у поглављима 3.3, 3.4 и 3.5; или
(b) чија главна или споредна делатност није транспорт опасног терета или са тим
транспортом повезан утовар или истовар, већ само повремено обављање
унутрашњег транспорта опасног терета или са тим повезаног утовара и истовара,
уколико то представља врло малу опасност по загађење животне средине.

1.8.3.3
Главни задатак Саветника за безбедност везано за одговорност руководиоца
предузећа, је да за делатност предузећа проналази одговарајућа средства, начине и одговарајуће мере за примену важећих одредби, под оптималним условима
безбедности, ради олакшаног спровођења делатности.
Задаци саветника у односу на делатност предузећа су нарочито:
- праћење примене прописа који се односе на транспорт опасног терета;
- саветовање у активностима предузећа везаним са транспорт опасног терета;
- израда Годишњег извештаја за руководство предузећа или евентуално за локалне органе власти о активностима предузећа у вези са транспортом опасног терета.

Годишњи извештаји се морају чувати пет година и на захтев се достављају
појединим државним органима.

Осим тога, у задатке Саветника за безбедност спада, праћење следећих поступака, односно метода везаних за односне активности предузећа:
- поступци, којима се обезбеђује примена захтева за идентификацију опасног терета који се транспортује;
- методе предузећа, којима се при куповини транспортних средстава уважавају
посебни захтеви везано за опасне терете, који се транспортују;
- поступци, којима се испитује опрема који се користе за транспорт опасног терета
или за утовар или истовар;
- одговарајуће обуке радника предузећа, укључујући везано за измене прописа, и чување докумената о обуци;
- спровођење одговарајућих хитних мера при евентуалним несрећама или незгодама, које под одређеним околностима могу да угрозе безбедност у току транспорта опасног терета, или у току утовара или истовара;
- поступци на утврђивању узрока и, уколико је потребно и испостављање извештаја
о несрећама, незгодама или тешким преступима, који су утврђени у току транспорта опасног терета или у току утовара или истовара;
- увођење одговарајућих мера, које треба да спрече поновну појаву несрећа, незгода или тешких преступа;
- уважавање правних прописа и посебних захтева транспорта опасног терета
приликом избора и коришћења подизвођача или трећих лица;
- провера, да ли лица која су укључена у транспорт опасног терета, или утовар или
истовар опасног терета, располажу детаљним објашњењима и упутствима за рад;
- увођење мера које се односе на подизања свести о могућим ризицима који се
јављају приликом транспорта, утовара и истовара опасног терета;
- увођење мера провере постојања пратећих докумената и безбедносне опреме у
транспортним средствима, као и усаглашеност ових докумената и опреме са
прописима;
- увођење поступка за проверу примене прописа за утовар и истовар;
- постојање плана безбедности према 1.10.3.2.

1.8.3.4
Функцију Саветника за безбедност може да обавља руководилац предузећа, лице са другим задацима у предузећу или лице које није директно запослено у предузећу, под условом да је оно стварно у стању, да извршава задатке Саветника за безбедност.

1.8.3.5
Свако предузеће, на захтев саопштава надлежном органу или телу којег је за ту сврху одредила Уговорна Страна, идентитет свог Саветника за безбедност.

1.8.3.6
Саветник за безбедност води рачуна о томе, да се након несреће, која се десила у току транспорта или у току утовара или истовара, који је дотично предузеће обављало, а при чему је нанета штета лицима, имовини или животној средини, да се по прикупљању свих конкретних информација, припреми извештај о несрећи за руководство предузећа, и по потреби за локалне органе власти. Овај извештај о несрећи не замењује извештаје руководства предузећа, који се морају испоставити према осталим међународним или националним правним прописима.

1.8.3.7
Саветник за безбедност мора поседовати важећи сертификат о стручној оспособљености за друмски транспорт. Сертификат се издаје од стране надлежног органа или тела које је за ту сврху овластила Уговорна Страна.

1.8.3.8
За добијање Сертификата, кандидат мора да заврши обуку, и положити испит, који је одобрен од стране надлежног органа Уговорне Стране.

1.8.3.9
Главни циљ обуке је да кандидат стекне одговарајуће знање о ризицима својственим за транспорт опасног терета, о правним и административним прописима који се примењују у зависности од вида транспорта, као и о задацима утврђеним у 1.8.3.3.

1.8.3.10
Испитивање мора бити спроведено од стране надлежног органа или од стране испитног тела које је именовано од стране надлежног органа. Тело за оцењивање усаглашености не сме да буде организатор обуке.
Именовање испитног тела врши се у писаној форми. Ово одобрење може бити временски ограничено и мора да се базира на следећим критеријумима:
- компетентност испитног тела;
- спецификација модалитета испитивања предложених од стране испитног тела;
- мере за обезбеђење објективности испитивања;
- независност испитног тела према свим физичким или правним лицима, код којих је Саветник за безбедност запослен.

1.8.3.11
Циљ испитивања је да се установи, да ли кандидати располажу потребним степеном знања за обављање задатака Саветника за безбедност према 1.8.3.3, а тиме и за добијање сертификата о стручниј оспособљености предвиђеног у 1.8.3.7; испит мора да обухвати најмање следеће области:
(a) знања о последицама несрећа везаних за транспорт опасног терета и знања о најважнијим узроцима несрећа;
(b) захтеве националиних правних прописа, као и међународних споразума и конвенција, који се посебно односе на следеће области:
- класификација опасног терета (поступак класификације раствора и смеса,
структура списка материја, класе опасног терета и критеријуми класификације, особине опасног терета које се транспортују, физичке и хемијске као и токсиколошке особине опасног терета);
- општи прописи за амбалажу, цистерне и контејнер цистерне (типови, кодирање, обележавање, израдa, први и периодични прегледи и испитивања);
- обележавање, означавање, постављање великих ознака опасности (плаката) и наранџастих табли [обележавање и означавање комада за отпрему, постављање и уклањање великих ознака опасности (плаката) и наранџастих табли];
- напомене у транспортном документу (неопходни подаци);
- начин отпреме и ограничења у отпреми [комплетан товар, транспорт у расутом стању, транспорт у великим средствима за паковање IBC, транспорт у контејнерима, транспорт у трајно причвршћеним цистернама или демонтажним цистернама];
- транспорт путника;
- забрана заједничког товарења и мере опрезности при заједничком товарењу;
- раздвајање терета;
- ограничене количине и изузете количине;
- руковање и складиштење (утовар и истовар - степен пуњења, слагање и раздвајање);
- чишћење, односно дегазирање пре утовара и након истовара;
- посада, стручно оспособљавање;
- документи за возила (транспортна документа, писана упутства, Сертификат о исправности возила, Сертификат о стручној оспособљености возача, копије евентуалних изузетака или одступања, други документи);
- писана упутства (спровођење упутстава као и заштитна опрема за посаду возила);
- обавезе надзора (паркирање);
- саобраћајна правила и ограничења;
- ослобађање материја које загађују животну средину на основу поступака у раду или услед удеса;
-захтеви који се односе на транспортну опрему.