Uvod
Opasne materije su sastavni deo funkcionalnog, tehnički visoko razvijenog društva. Koriste se sa različitom namenom, od upotrebe kao sirovina, poluproizvod ili gotov proizvod koji je neophodan za odvijanje nekog tehnološkog procesa do upotrebe kao sredstvo za obavljanje pojedinih svakodnevnih poslova.
Kada se opasne materije pojave u transportu u odgovarajućoj ambalaži, predstavljaju opasan teret. Njihov transport različitim vidovima saobraćaja predstavlja svakodnevnu praksu i po pravilu je zabranjen sem ako se ne obavlja po tačno utvrđenim uslovima za određeni vid saobraćaja. Tokom niza godina povećava se količina opasnog tereta tako da to utiče i na porast potencijalne opasnosti i povećava rizik za ljude i životnu sredinu.
Opasan otpad po definiciji (svaka materija sadržana u EKO katalogu otpada koju vlasnik odbacuje, ima nameru da odbaci ili mora da odbaci u skladu sa Zakonom) predstavlja u momentu transporta opasan teret sa kojim se mora rukovati po unapred utvrđenim pravilima.
U radu zdravstvenih ustanova vrši se svakodnevno transport različitih opasnih materija kao i opasnog otpada, kao jednog dela opasnih tereta. Samo količina infektivnog medicinskog otpada, koji čini do 20% ukupno generisanih količina otpada u zdravstvenoj ustanovi, se procenjuje na 4-5000 tona na godišnjem nivou. Postoje samo okvirne vrednosti za ostale vrste opasnih otpada (farmaceutski, citotoksični, radioaktivni, hemijski itd.) kao i za opasne terete (gorivo, hemijski reagensi, hemikalije različitih namena, itd.).
Jedan deo ovog transporta obavljaju zdravstvene ustanove samostalno, dok veći deo čine organizacije koje vrše prodaju ili vrše distribuciju opasnih materija. U oba slučaja ove vrste prevoza nisu u potpunosti regulisane, što predstavlja veliku potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Zakonska regulativa
Upravljanje otpadom predstavlja skup mera koje obuhvataju: sakupljanje, razvrstavanje, pakovanje, obeležavanje, skladištenje, transport, tretman ili bezbedno odlaganje otpada.
Slika 1. Podela medicinskog otpada
Opasan medicinski otpad čini oko 25% ukupno generisanog medicinskog otada u zdravstvenoj ustanovi.
Upravljanje medicinskim otpadom je regulisano Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010) i Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom iz 2010. godine kao i većim brojem Zakonskih i podzakonskih akata. Sva ova dokumenta regulišu način upravljanja otpadom, ali ne definišu uslove i način transporta otpada. Uglavnom se poziva na obavezno poštovanje ADR uredbi kada se vrši transport.
Transport opasnog otpada kao specifičnog dela opasnih tereta je regulisan sledećim propisima:
- Zakon o transportu opasnih tereta (sl. Gl RS 88/10 sa 44 podzakonska propisa)
kao i sledećim potvrđenim međunarodnim sporazumima:
- Evropski sporazum o međunarodnom drumskom transportu opasnog tereta (ADR);
- Sporazum o prihvatanju jednoobraznih uslova za homologaciju i uzajamno priznavanje homologacije opreme i delova motornih vozila („Službeni list FNRJ-Međunarodni ugovori”, broj 5/62);
- Dodatak C Konvencije o međunarodnim prevozima železnicom (COTIF) – Pravilnik za međunarodni železnički transport opasne robe (RID);
- Aneks 18 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu – Siguran transport opasnog tereta vazdušnim putem i ICAO Dok.9284 AN/905 – Tehničke instrukcije za siguran transport opasnog tereta vazdušnim putem;
- Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnog tereta unutrašnjim plovnim putevima (ADN);
- Konvencija o fizičkom obezbeđenju nuklearnog materijala.
Ustav Republike Srbije član 194. stav 4. i stav 5. regulišu hijerarhiju domaćih i međunarodno priznatih opštih pravnih akata:
- Potvrđeni međunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava deo su pravnog poretka RS. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.
- Zakoni i drugi opšti akti doneti u RS ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Zakonom o transportu opasnih tereta konstituisana je Uprava za trasport opasnih tereta sa funkcijom obavljanja izvršnih i s njima povezanih inspekcijskih i stručnih poslova u oblasti transporta opasnog tereta, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja sa veoma širokim nadležnostima koje obuhvataju između ostalog i sledeće:
· učestvuje u radu međunarodnih stručnih tela za izradu tehničkih propisa iz potvrđenih međunarodnih sporazuma iz člana 2. stav 2. ovog zakona, priprema predloge za njihovu izmenu i dopunu i izjašnjava se o predlozima predstavnika drugih država;
· učestvuje u pripremi propisa u oblasti transporta opasnog tereta;
· vrši inspekcijski nadzor nad primenom propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona;
· izdaje ovlašćenje stručnom licu;
· izdaje odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne za transport opasnog tereta;
· izdaje ovlašćenje telu za ocenjivanje usaglašenosti tipa ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne koja se koristi u transportu opasnog tereta;
· izdaje imenovanje telu za ocenjivanje usaglašenosti tipa posude pod pritiskom ili cisterne;
· oduzima odobrenje za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne koja se koristi u transportu opasnog tereta, ako ambalaža, odnosno posuda pod pritiskom ili cisterna koja se koristi u transportu opasnog tereta ne ispunjava uslove iz odobrenja;
· donosi rešenje o priznavanju odobrenja za tip ambalaže, odnosno posude pod pritiskom ili cisterne koje je izdao nadležni organ strane države;
· vodi Registar stručnih lica za ispitivanje posude pod pritiskom i cisterne koja se koristi u transportu opasnog tereta;
· obrazuje ispitnu komisiju koja proverava stručnu osposobljenost kandidata za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta;
· prikuplja godišnje izveštaje savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta, analizira ih i predlaže izmene propisa;
· izdaje sertifikat o stručnoj osposobljenosti za savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta;
· vrši nadzor nad radom privrednih društava i drugih pravnih lica kojima izdaje licencu, ovlašćenje ili drugi akt na osnovu ovog zakona;
· nadzire pripremu i sprovođenje Plana bezbednosti učesnika u transportu opasnog tereta koji transportuju opasan teret visoke potencijalne opasnosti, utvrđen propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona;
· izdaje dozvolu za transport opasnog tereta kada je to utvrđeno propisima iz člana 2. stav 2. ovog zakona, izuzev dozvole za transport eksplozivnog tereta;
· prati transport i ugrožavanje bezbednosti transporta opasnog tereta;
· analizira izveštaje o izdatim, odnosno vraćenim sertifikatima o odobrenju za vozilo za transport određenog opasnog tereta;
· izdaje sertifikat o stručnoj osposobljenosti vozača vozila za transport opasnog tereta i vodi Registar izdatih sertifikata;
· prikuplja podatke o povredama propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, analizira ih, predlaže izmene i dopune navedenih propisa, razmenjuje podatke o povredama propisa s nadležnim organom druge države, odnosno s nadležnim telima EU i postupa po zahtevu nadležnog organa druge države koji je utvrdio da vozilo registrovano u Republici Srbiji nije poštovalo propise;
· učestvuje u pripremi bilateralnih sporazuma u oblasti transporta opasnog tereta;
· izrađuje godišnji izveštaj, na osnovu prikupljenih podataka, o povredama propisa iz člana 2. stav 2. ovog zakona, ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, po kategoriji opasnosti i dostavlja ga nadležnim međunarodnim telima;
Učesnici u transportu opasnih tereta (otpada)
Glavni učesnici u transportu opasnog tereta (otpada) su:
· pošiljalac
· prevoznik
· primalac
Ostali učesnici u transportu opasnog tereta (otpada) su:
· utovarilac
· paker
· punilac
· korisnik kontejner cisterne ili prenosive cisterne
· istovarilac
· organizator transporta
· davalac usluga pretovara opasnog tereta
Svaki od učesnika u transportu opasnih tereta (otpada) ima strogo definisane obaveze i nadležnosti pa su tako na primer obaveze pošiljaoca sledeće:
· kao pokretač transportnog procesa, dužan je da stvori uslove za siguran transport opasnog tereta tako što će ustanoviti da je opasan teret propisno klasifikovan i dozvoljen za transport prema ADR;
· dužan je da pruži prevozniku sve neophodne informacije kao i da obezbedi transportna dokumenta i propratna dokumenta (odobrenja, dozvole, obaveštenja, potvrde itd.);
· koristi samo ambalažu, veliku ambalažu, veliko sredstvo za pakovanje IBC i angažuje samo vozila (vozila-cisterne, demontažne cisterne, baterijska vozila, MEGC, prenosive cisterne i kontejner-cisterne), koji su dozvoljeni i pogodni za transport date materije i koji su opremljeni obeležjima i oznakama propisanima u ADR;
· pridržava se zahteva o načinu otpreme i ograničenjima pri otpremi;
· da predaje opasan teret na transport ako su vozaču ili licu koje obavlja prevoz uručena propisana transportna dokumenta;
· da predaje opasan teret na transport ako je vozaču ili licu koje obavlja prevoz izdata dozvola za transport u skladu sa članom 30. Zakona o transportu opasnog tereta;
Obaveze prevoznika su:
· da proveri i nakon provere ustanovi da opasan teret koji treba da se transportuje ispunjava sve uslove za transport prema ADR i da nije zabranjen za transport;
· proveri ostale bitne informacije vezane za transport opasnog tereta;
· osigura da se propisana transportna dokumenta nalaze u transportnoj jedinici;
· nakon vizuelne provere utvrdi da vozilo ili teret nemaju očigledne nedostatke, curenje, propuštanje ili pukotine, da ne nedostaju delovi opreme, itd.;
· da proveri, da vozila nisu preopterećena;
· da u slučaju da se prevozi komadni teret, propisno obezbedi teret tako da ne može da se odgura, pretumba, pomeri ili ispadne sa vozila usled truckanja ili prevrtanja vozila;
· da utvrdi, da su na vozila postavljena propisana obeležja i oznake opasnosti, shodno ADR;
· da utvrdi, da se oprema propisana u pisanim uputstvima za vozača nalazi u vozilu;
Obaveze primaoca su:
· da prijem opasnog tereta ne odlaže ukoliko ne postoje prisilni razlozi;
· da nakon istovara proveri da li su ispoštovani svi zahtevi prema ADR;
Očigledno je da su zdravstvene ustanove aktivni učesnici u transportu opasnih tereta (otpada) bilo kao pošiljaoci, prevoznici ili primaoci. Kada je reč o infektivnom medicinskom otpadu zdravstvene ustanove koje su proglašene za CMT (centralna mesta za tretman) vrše sve ove tri uloge, ne uvek na propisan način.
Kada je u pitanju transport medicinskog otpada treba posebno naglasiti veliku ulogu i odgovornost pošiljaoca kao jedne od ključnih karika u transportnom lancu. Da bi se mogli na odgovarajući način ispuniti svi propisani zahtevi Zakon o transportu opasnih tereta je predvideo funkciju Savetnika za bezbednost u transportu opasnih tereta.
Savetnik za bezbednost u transportu opasnih tereta
Da bi se omogućilo nesmetano i po utvrđenim pravilima definisano odvijanje transportnog procesa opasnog tereta, uočena je potreba za licem koje poznaje obaveze svakog od učesnika u trasnportu. Na taj način se celokupni transportni proces posmatra kao celina funkcionalno povezanih učesnika uz nastojanje svih da se obezbedi njegovo funkcionisanje.
Značaj i ulogu Savetnika za bezbednost u transportu opasnih tereta prvo su shvatili u Nemačkoj i 1989, godine su doneli Uredbu o bezbednosnom savetniku. Njegovo uvođenje u pravni sistem zemalja EU je bilo obavezujuće od 31.12.1999. godine. U cilju stvaranja jedinstvenih bezbednosnih pravila za transport opasnih tereta u izdanju ADR iz 2001. godine je uvedena kategorija Savetnika za bezbednost kao obaveznog učesnika u transportnom procesu.
Republika Srbija je imala na osnovu međunarodno priznatih sporazuma obavezu da uvede kategoriju Savetnika, ali je tek sa 10. godina zakašnjenja stvorena pravna regulativa i za praktičnu primenu ove obaveze, a od 2014. godine obuka i dobijanje međunarodno priznatih sertifikata Savetnika se vrši i u našoj zemlji.
Zadaci Savetnika su propisani u Zakonu o trasnportu opasnih tereta i tački 1.8.3.3. ADR-a, a ovde su pobrojani samo neki od njih:
· prati primene propisa koje se odnose na transport opasnih tereta
· savetuje rukovodstvo preduzeća o aktivnostima vezanim za transport opasnih tereta
· izrađuje godišnji izveštaj za rukovodstvo preduzeća ili eventualno za lokalne organe vlasti
· obučava zaposlene koji rukuju opasnim teretom, uključujući izmene propisa i vođenje evidencije o obukama
· izrađuje procedure koje se primenjuju u cilju identifikacije opasnog tereta koji se transportuje
· savetuje preduzeće prilikom nabavke transportnih sredstava koja će se koristiti za transport opasnih tereta
· vrši kontrolu opreme koja se koristi prilikom transporta, utovara ili istovara opasnog tereta
· sprovodi odgovarajuće hitne mere u slučaju vanrednog događaja koji može negativno da utiče na bezbednost transporta ili istovara opasnog tereta.
· sprovođenje istrage, a po potrebi i ispostavljanje izveštaja o nezgodama i udesima ili teškim prestupima koji su utvrđeni za vreme transporta, utovara ili istovara opasnog tereta
· uvođenje odgovarajućih mera za sprečavanje ponavljanja nezgoda, vanrednih događaja ili nepođtovanja propisa
· uvođenje kontronih postupaka sa ciljem obezbeđenja poštovanja propisa koji važe za utovar i istovar opasnog tereta
· izrada godišnjeg izveštaja za Upravu za transport opasnih tereta
· itd.
Zaključak
U praksi transport opasnog medicinskog otpada u zdravstvenim ustanovama i pored definisane zakonske regulative se ne vrši uvek na propisan način.
Sem neinformisanosti o zakonskim i podzakonskim propisima tome doprinosi i neusklađenost propisa. Tako na primer u Pravilniku o karakterizaciji otpada nigde nisu definisani uslovi transporta otpada iako je Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom predviđeno da se privremeno skladištenje može vršiti 12. meseci, nakon čega se otpad mora predati/transportovati ovlašćenom operateru. Samo u slučaju karakterizacije otpada koji se direktno izvozi predviđeno je da se u izveštaju dobije i odgovarajući UN broj kojim se definišu uslovi transporta. Time se stvaraju uslovi za greške u izboru ambalaže, označavanju, pakovanju, transportu što se može loše odraziti na ljudsko zdravlje ili na životnu sredinu.
Najbolje stanje je u oblasti transporta infektivnog medicinskog otpada. Ova oblast je delimično uređena kroz Projekte Evropske agencije za rekonstrukciju i Ministarstva zdravlja koji su postavili dobru osnovu.
I pored veoma dobre i kvalitetne obuke koja je dobijena kroz ove Projekte zbog nerešene zakonske regulative u vreme odvijanja Projekata postoji velika neusklađenost u označavanju vozila, obuci vozača, ambalaži, transportnoj dokumentaciji i dr. Kako postoji aktivna inspekcijska služba Uprave za transport opasnih tereta zdravstvene ustanove su suočene sa mogućnošću plaćanja visokih kazni zbog nepoštovanja propisa pri transportu opasnih tereta.
