Zoran Obradović
Opšta bolnica
“Đorđe Joanović, Zrenjanin, dr Vase Savića 5, zoran@obradovic.biz
Rezime
Pravna regulativa i praksa
pri skupljanju i transportu elektronskog i električnog otpada
Abstract
Legal regulation and practice
for collecting and transporting electronic and electrical waste
Electronic and electrical waste -
collection and transport, legislation and practice
Zoran Obradović
General Hospital “Đorđe Joanović,
Zrenjanin, dr Vase Savića 5, zoran@obradovic.biz
Uvod
Tržište električnih i
elektronskih proizvoda zahvaljujući visokoj stopi zastarelosti proizvoda usled
novih inovativnih rešenja, svake godine beleži sve veći i veći rast.
Veoma agresivne marketinške kampanje proizvođača
električnih i elektronskih proizvoda često potpuno ispravnu opremu
predstavljaju kao prevaziđenu što dovodi do potrebe za novom i naprednijom
opremom. Rezultat je
paradoksalna situacija –
umesto da se zahvaljujući ubrzanom napretku u domenu tehnološkog procesa
proizvode dugotrajni i efikasni proizvodi (koji imaju manji negativan uticaj na
životnu sredinu), nastaju sve veće količine e-otpada koji predstavlja poseban
tok otpada sa najbržom stopom generisanja na globalnom nivou.
Pod električnom i elektronskom opremom se podrazumevaju
proizvodi čiji pravilan rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnih
polja, kao i oprema koja je namenjena za proizvodnju, prenos i merenje protoka
i polja, i razvrstani su u jedan od razreda sa Liste razreda električne i
elektronske opreme, a upotrebljavaju se kod napona koji ne prelazi 1000 V za
naizmenični protok i 1500 V za jednosmerni protok.
Na kraju svog upotrebnog veka, koji je iz godine u godinu
sve kraći, ovi proizvodi postaju e-otpad koji spada u posebne tokove otpada.
Zbog velike količine generisanog e-otpada, koja se svake godine uvećava po
stopi od 3-5% ova vrsta otpada predstavlja globalni problem koji zahteva što
hitnije rešavanje kroz povećanje procenta recikliranog e-otpada.
E-otpad
U zemljama članicama Evropske unije količina generisanog
e-otpada na godišnjem nivou se procenjuje na 14 - 15 kg po stanovniku (5 - 7
miliona tona godišnje). U poređenju sa brojem stanovnika, Norvežani stvaraju
najviše e-otpada: 28,4 kilograma po stanovniku, a slede ih Švajcarci sa 26,3
kilograma (prema podacima iz 2014. godine).
Sa druge strane najveći proizvođači
elektronskih proizvoda su SAD i Kina koje proizvode skoro trećinu svetske
proizvodnje ovih vrsta proizvoda. Kada je u pitanju e-otpad SAD se nalaze na 9.
mestu, a Kina ispod 40. mesta. Procenjuje se da se u Srbiji generiše oko 70.000
tona e-otpada godišnje, od čega se ispod 15% reciklira.
Iako često sadrži zagađujuće i
opasne materije, elektronski i električni otpad je istovremeno i veliki
potencijalni rezervoar elemenata koji se mogu reciklirati, što ga čini
"urbanim rudnikom". Čak 70% e-otpada je moguće reciklirati i to je
jedino pravo rešenje za zaštitu životne sredine, javnog zdravlja i ekonomije.
Po nekim studijama smatra se da generisani
e-otpad u 2014. godini u sebi sadrži gvožđa, bakra i zlata u vrednosti od 48
milijardi evra.
U zavisnosti
od vrste e-otpada on sadrži oko:
·
60% metala
·
30%plastike i
·
manje od 10%
stakla
i samim tim predstavlja
dobar izvor sirovina koje su sve manje dostupne u prirodi, ako se reciklira ili
može kao što je sada slučaj predstavljati veliku opasnost po životnu sredinu
ako se odlaže bez tretmana i na neregularan način.
Podela e-otpada
Po EKO katalogu e-otpadu pripadaju neki od sledećih
brojeva:
·
08 03 17* - otpadni toner za štampanje koje sadrži opasne
supstance
·
08 03 18 - otpadni toner
za štampanje drugačiji od onog navedenog u
08 03 17
08 03 17
·
08 03 99 - otpadi koji nisu drugačije
specificirani
·
09 01 10 - kamere za jednokratnu
upotrebu bez baterija
·
09 01 12 - kamere za jednokratnu
upotrebu koje sadrže baterije drugačije od onih navedenih u 09 01 11
·
09 01 99 - otpadi koji nisu drugačije
specificirani
·
16 02 11* - odbačena oprema koja sadrži hlorofluorougljovodonike,
HCFC, HFC
·
16 02 12* -
odbačena oprema koja sadrži slobodni azbest
·
16 02 13* -
odbačena oprema koja sadrži opasne komponente drugačija od one navedene u 16 02
09 do 16 02 12
·
16 02 14 -
odbačena oprema drugačija od one navedene u 16 02 09 do 16 02 13
·
16 02 15*- opasne
komponente uklonjene iz odbačene opreme
·
16 02 16 -
komponente uklonjene iz odbačene opreme drugačije od onih navedenih u 16 02 15
- 20 01 34 - baterije i akumulatori drugačiji od onih navedenih u 20
01 33
·
20 01 35* (odbačena električna i
elektronska oprema drugačija od one navedene u 20 01 21 i 20 01 23 koja sadrži
opasne komponente)
·
20 01 36 - odbačena električna i elektronska oprema drugačija od
one navedene u 20 01 21, 20 01 23 i 20 01 35
·
20 01 99 - ostale
frakcije koje nisu drugačije specificirane
·
20 03 99 - komunalni otpadi koji nisu drugačije
specificirani
·
20 01 21* -
fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadrži živu
·
20 01 23* - odbačena oprema koja sadrži hlorofluorougljovodonike
·
20 01 33* -
baterije i akumulatori uključeni u 16 06 01, 16 06 02 ili 16 06 03 i
nesortirane baterije i akumulatori koji sadrže ove baterije
kao i ambalaža
koja se koristi za pakovanje proizvoda i obuhvata sledeće:
·
15 01 01 - papirna i kartonska ambalaža
·
15 01 02 - plastična ambalaža
·
15 01 03 – drvena ambalaža
·
15 01 05 - kompozitna ambalaža
·
15 01 06 - mešana ambalaža
Iako je e-otpad skup većeg broja
različitih opasnih i neopasnih otpada najčešće se pri kategorizaciji svom
skupljenom otpadu daje šifra 20 01 35* (odbačena električna i
elektronska oprema drugačija od one navedene u 20 01 21 i 20 01 23 koja sadrži
opasne komponente) i sve se svrstava u opasan otpad bez posebnog razvrstavanja
prilikom skupljanja, privremenog skladištenja i transporta. Razvrstavanje i
odvajanje opasnih i neopasnih komponenti kod nas vrši operater koji ima dozvolu
za tretman.
Na osnovu Pravilnika elektronski
proizvodi koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada su razvrstani prema
listi razreda električne i elektronske opreme na:
1.
Veliki
kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša,
mašine za pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri,
oprema za klimatizaciju)
2.
Mali
kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje,
sušenje kose, pranje zuba, brijanje, vage)
3.
Oprema
za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari,
prenosni računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni
4.
Oprema
široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati,
videorekorderi, hi-fi uređaji, muzički instrumenti)
5.
Oprema
za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa
žarećom niti, ostala rasvetna oprema)
6.
Električni
i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje)
7.
Igračke,
oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole
za video igre, video igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim
komponentama, druge igračke
8.
Medicinski
i pomoćni uređaji
9.
Instrumenti
za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati,
uređaji za merenje)
10.
Automati (automati
za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati za boce ili
limenke koje sadrže topla ili hladna pića)
Zakonska regulativa
Cela ovu oblast koja
obuhvata uvoz, proizvodnju, distribuciju elektronskih i električnih proizvoda,
kao i skupljanje, transport i tretman kada ti proizvodi postanu e-otpada
regulišu više Zakona i propisa kao što su:
- Zakon o upravljanju otpadom
- Zakon o ambalažnom otpadu
- Zakon o transpotu opasnih tereta
- Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi
otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i
uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja
godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za
obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade
- Uredba o visini i uslovima za dodelu podsticajnih sredstava
- Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda,merama
zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja
sadrži opasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od
električnih i elektronskih proizvoda
- Pravilnik o utvrđivanju usklađenih iznosa naknade za upravljanje
posebnim tokovima otpada
- Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o
otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje
Ovom zakonskom regulativom je propisano postupanje sa elektronskim
i električnim proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada,
kao i sa e-otpadom.
Cilj upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda
je da se obezbede i osiguraju uslovi za:
- sprečavanje nastajanja otpada od električnih i elektronskih
proizvoda
- ponovnu upotrebu, reciklažu i druge oblike iskorišćenja takvih
otpada, kao i smanjivanja odlaganja otpada
- unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane
proizvođača, uvoznika, distributera, prodavaca i krajnjih korisnika u toku
životnog ciklusa proizvoda, a posebno pri tretmanu i odlaganju otpada od
električnih i elektronskih proizvoda.
Upravljanje otpadnom opremom tj. e-otpadom vrši se na
način da se obezbedi ispunjenost uslova zaštite životne sredine koji se odnose
na:
- dizajn električnih i elektronskih proizvoda, označavanje o
obaveznom odvojenom sakupljanju otpadne opreme i obaveštavanje
- odvojeno sakupljanje i prevoz, ponovnu upotrebu, iskorišćenje,
tretman, i odlaganje otpadne opreme
- plaćanje troškova upravljanja električnom i elektronskom opremom
koja nakon upotrebe postaje otpadna oprema.
Na električnoj i elektronskoj opremi koja se stavlja u
promet proizvođač ili uvoznik na vidnom mestu obezbeđuje čitko i neizbrisivo
postavljen znak o obaveznom odvojenom sakupljanju otpadne opreme:
Slika 1. Znak o obaveznom odvojenom skupljanju otpadne
opreme
Projektovanje i proizvodnja
električne i elektronske opreme se vrši na takav način da se obezbede:
- smanjivanje upotrebe opasnih materija na najmanju moguću meru
- lakše rastavljanje, ponovna upotreba i reciklaža ili drugi oblik
iskorišćenja otpadne opreme
- veća upotreba recikliranih materijala i reciklaža otpadne opreme,
njenih sastavnih delova i ugrađenih materijala
- da proizvod kada postane
otpad, ne predstavlja opasnost i nema štetan uticaj na zdravlje ljudi ili
životnu sredinu, niti predstavlja smetnju ili teškoću za organizovanje
upravljanja otpadom.
Posebno je potrebno naglasiti da
proizvođač svojim dizajnom i proizvodnim postupcima ne može sprečavati ponovnu
upotrebu otpadne opreme, osim ako taj dizajn ili ti postupci predstavljaju
značajnu prednost u pogledu zaštite životne sredine i/ili zahteva za bezbedno
korišćenje opreme.
Proizvođač i uvoznik je u obavezi da obavesti krajnjeg
korisnika opreme u domaćinstvu o svrsi i ciljevima sakupljanja otpadne opreme,
pravilnom postupanju i značaju ponovne upotrebe i reciklaže. Tako krajnji
korisnik mora biti obavešten o :
- zabrani odlaganja otpadne opreme kao nerazvrstanog komunalnog
otpada i obavezi odvojenog sakupljanja otpadne opreme
- mogućim načinima ponovne upotrebe, reciklaže i drugih postupaka
iskorišćenja, kao i o prednostima ponovne upotrebe i reciklaže u odnosu na
druge oblika iskorišćenja ili odlaganja otpadne opreme
- mogućim štetnim uticajima otpadne opreme na zdravlje ljudi i
životnu sredinu zbog prisustva opasnih materija u toj opremi
- značenju znaka obaveznog odvojenog sakupljanja otpadne opreme
Potrebno je da proizvođač i uvoznik obezbede da na
prodajnim mestima bude vidno istaknuto obaveštenje za krajnjeg korisnika o
mestu i načinu predaje otpadne opreme.
Ovim propisima su regulisani postupci
skupljanja i transporta otpadne opreme na sledeći način:
- Sakupljanje i transport otpadne opreme obavlja se
na način da se omogući u što većem obimu ponovna upotreba celih aparata i
sastavnih delova, uključujući iskorišćenje i reciklažu
- Otpadna oprema koja se predaje sakupljaču treba
da bude u stanju iz kojeg je vidljivo da nije prethodno rastavljana radi
vađenja posebnih sastavnih delova
- Otpadnom opremom smatraju se i prethodno
nerastavljeni delovi opreme koja se sastoji od više celina (npr. ekrani kompjutera,
elektromotori od pumpi ili kompresora i sl.)
- Sakupljač otpadnu opremu predaje operateru ili
kolektivnom operateru uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada.
- Sakupljač ne rasklapa otpadnu opremu.
Mesta za skladištenje (uključujući i
privremeno skladištenje) otpadne opreme pre njenog tretmana, moraju ispunjavati
sledeće zahteve:
- Nepropusna podlogu za prostor sa opremom za
sakupljanje nenamerno prosutih tečnosti, a po potrebi i opremom za
odmašćivanje i čišćenje
- Nadstrešnica za odgovarajuća mesta
- U skladištu se otpadna oprema čuva odvojeno, tako
da se ne meša sa drugim otpadom i da se može, radi ponovne upotrebe,
iskorišćenja ili reciklaže svrstati odvojeno po razredima otpadne opreme
- Otpadna oprema se skladišti na način da se pre
tretmana ne zgnječi, izdrobi ili na drugi način uništi ili zagadi opasnim
ili drugim materijama, tako da njena ponovna upotreba, iskorišćenje ili
reciklaža nije onemogućena ili izvodljiva bez nesrazmerno visokih troškova
- U skladištu otpadne opreme ne vrši se tretman,
odnosno rasklapanje i odstranjivanje tečnosti i gasova.
Cilj odvojenog sakupljanja otpadne
opreme iz domaćinstava u Srbiji je da se do 31. decembra 2019. godine dostigne
nivo od četiri kilograma po stanovniku godišnje.
Operateri bi trebalo da obezbede da
ponovna upotreba cele opreme ima prednost u odnosu na njeno iskorišćenje. Iskorišćenje preuzete otpadne opreme ima
prednost u odnosu na odlaganje, a pri iskorišćenju ponovna upotreba sastavnih
delova otpadne opreme i reciklaža materijala i materija ima prednost u odnosu
na druge načine iskorišćenja.
Praksa
Kao i u drugim oblastima i pored
težnje da se što više poštuju propisi u praksi imamo veća ili manja odstupanja
od njih.
Kada su u pitanju proizvođači opreme
(uvoznici, distributeri i dr.) poštuju se odredbe o postavljanju znaka o
obaveznom odvojenom sakupljanju otpadne opreme i obaveštavanju potrošača.
Proizvođači opreme plaćaju taksu za proizvode koje stavljaju u promet, a koji
postaju nakon upotrebe posebni tokovi otpada. Svi proizvodi su upakovani u
ambalažu i postupanje sa ambalažnim otpadom je uglavnom regulisano sklapanjem
ugovora sa nekim od operatera koji vrši skupljanje i tretman ambalažnog otpada.
Najveći problemi su u skupljanju i
transportu ovih proizvoda kada na kraju svog životnog veka postanu otpad. Često
smo svedoci da se odlaganje vrši zajedno sa komunalnim otpadom, što je u
direktnoj suprotnosti sa propisima. Ovaj problem bi se mogao rešiti po ugledu
na EU postavljanjem sakupljačkog centra (reciklažnog ostrva) na svakih 30.000
stanovnika.
Slika 2. Odlaganje e-otpada zajedno sa komunalnim
otpadom
Privremeno skladištenje do
transporta ili pre tretmana često nije u adekvatnim uslovima i u skladu sa
propisima.
Uobičajena kategorizacija e-otpada
izgleda ovako:
- Prema kategoriji: Q14 - Proizvodi koje njihov vlasnik odbacuje kao
neupotrebljive
- Prema prirodi ili aktivnosti kojom se stvaraju: Y37 - baterije i druge električne
ćelije i Y40 - bilo koji drugi
otpad koji sadrži bilo koju komponentu iz Priloga 4. i bilo koju karakteristiku
iz Priloga 5.
- Prema komponentama koje ga čine opasnim: C5 - jedinjenja nikla; C6 - jedinjenja bakra; C12 - jedinjenja kalaja; C18 - olovo i jednijenja olova i C51 - ugljovodonici i kiseonik;
azotna i/ili sumporna jedinjenja koja nisu uzeta u obzir u ovom prilogu
- Prema karakteristikama otpada koje ga čine
opasnim: H5 - "Štetan
(opasan)": supstance i preparati koji, ako se udišu ili gutaju ili
ako prodiru kroz kožu, mogu uključiti ograničene rizike po zdravlje; H6 - "Otrovan":
supstance i preparati (uključujući veoma toksične supstance i preparate)
koji, ako se udišu ili gutaju ili ako prodiru kroz kožu, mogu uključiti
ozbiljne, akutne ili hronične rizike po zdravlje, i čak smrt; H15 - Otpad koji ima svojstvo da
na bilo koji način, nakon odlaganja, proizvodi druge supstance, npr.
izluževine, koje poseduju bilo koju navedenu karakteristiku (H1-H14)
Kako
se obično sav e-otpad kategorizuje kao 20:01:35* smatra se opasnim otpadom i
ima sve gore pobrojane osobine. To zahteva minimum skladištenje u prostoru sa
nepropusnom podlogom i postojanje kompleta za čišćenje u slučaju izlivanja
opasnih materija, kako bi se sprečio negativ uticaj na životnu sredinu.
Slika 3. Jedan od primera skladištenja e-otpada
zajedno sa primarnom ambalažom
Transport e-otpada je
specifičan i postoji mnogo problema koje je potrebno rešiti:
- Još uvek ne postoji dobro organizovana mreža
skupljača e-otpada tako da ova vrsta otpada često završava kao komunalni
otpad ili skupljanje i transport vrše lica na neprimeren način i bez osnovnog
poznavanja osobina tereta koji transportuju.
- Za najveći deo firmi koje su dobile dozvolu za
transport e-otpada u ranijem periodu nije postojala potreba za
angažovanjem savetnika za bezbednost u transportu opasnog tereta. Sa
istekom važenja "starih"dozvola i njihovim obnavljanjem stanje u
ovoj oblasti se popravlja.
- Firme koje imaju angažovanog savetnika za
bezbednost u transportu opasnog tereta ne koriste u potpunosti sve njegove
usluge tako da u praksi:
- Tovarni list se u najvećem broju slučajeva ne
koristi. Jedini dokument je dokument o kretanju opasnog tereta a
nedostaje dokumentacija u skladu sa ADR-om
- Obeležavanje vozila je veoma šaroliko i uglavnom
nije u skladu sa ADR-om. Najčešće se koriste listice opasnosti koje često
nisu adekvatno postavljene, a narandžaste table se veoma retko koriste
- Ne koristi se mogućnost izuzeća na osnovu tačke
1.1.3.6 ADR-a za transportnu kategoriju 3
- Kontrolne liste
vozača se retko koriste
- Vozila uglavnom nemaju setove za čišćenje
tovarnog prostora na osnovu odredbe ADR CV13 (ako je došlo do ispuštanja
ili prosipanja materija u vozilu ili kontejneru, isti mogu da se koriste
tek posle temeljnog čišćenja, eventualno posle dezinfekcije i
dekontaminacije.
- itd
Slika 4. Obeležavanje vozila samo listicama opasnosti
U dokumentu o karakterizaciji otpada
nije naveden UN broj tako da se e-otpad transportuje kao UN3077, Materija opasna po životnu sredinu, čvrsta N.D.N.
E-otpad
se najčešće transportuje u skladu sa ADR 7.3.3.1 (VC1 i VC2) u zatvorenim ili
pokrivenim vozilima.
Zbog
nepotpunih podataka o transportu otpada u karakterizaciji otpada ne koristi se
mogućnost da se u određenim slučajevima transport vrši kao: UN3363 (opasna roba u mašinama ili
opasna roba u aparatima). Ova vrsta transporta ne podleže odredbama ADR-a, što
značajno olakšava i smanjuje troškove transporta.
Slika 5. Transport e-otpada
Zaključak
Postupanje sa ektronskim i električnim proizvodima
koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada (e-otpad) je regulisano
velikim brojem propisa koji obuhvataju sve učesnike od uvoznika i proizvođača
ove vrste opreme do operatera koji vrše tretman e-otpada.
Najveći deo propisa se striktno poštuje, ali u delu
koji se odnosi na skupljanje i transport e-otpada postoji potreba za korekcijama
kao što je propisivanje uslova transporta (UN broj) prilikom karakterizacije
otpada, opremanje vozila sa svom potrebnom dokumentacijom i opremom, pravilnim
označavanjem vozila i korišćenjem mogućnosti izuzeća od nekih odredbi ADR-a.
